Јудејци су се због изобличења разгневили на Господа и узели камење да баце на њега. Но, Господ је прошао између њих и отишао (Јн.8,59). Господу нису ништа учинили, већ су само себе погубили. Јер, последица њиховог неверја био је страшан приговор Господњи: Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста (Мт.23, 38), и још: Хајдемо одавде. И Господ је отишао другде и, уместо љубљеног Израиља, изабрао друге народе за своје станиште. Па и сада ништавни људи у самопрелести гордог ума који не прима Христову истину узимају камење противљења Господу и бацају га на Њега. Међутим, Њему они не могу ништа, будући да Он остаје Господ и да Његова истина пребива као неизмењива истина. Напротив, они себе погубљују. Господ пролази поред њих и препушта их њиховом сујетном мудровању, које их носи као вихор прашину. Дешава се да се цео народ окрене ка лажном мудровању. Тада се и он, слично Јудејцима, оставља властитом избору. Разумите народи и покорите се Господу!
